15.11.2016.

Volela bih da imam brod. Ne mora da bude veliki, dovoljan je i mali, taman da je stanem u njega (i još neko, ko je zaslužio da ga povezem).
Izgledao bi kao stari jedrenjaci, sa velikim jedrima koja su toliko bela da ne možeš da ih gledaš bez žmirkanja jer se sunčevi zraci odbijaju o njih i izrezbarenu glavu morske nimfe na pramcu.
I, u stilu Letećeg Holanđanina, ne bi plovio nego leteo.

Mogla bih da odem do Venecije bez čekanja na aerodromu i pasoša. Spakovala bih stvari u moj brodić a onda bih, u udobnoj maloj kabini u koju staje samo krevet, radni sto od orahovog drveta i stoličica sa štofanim sedištem (da imam gde da vodim dnevnik plovidbe), spavala dok ne bismo stigli (jer bi postajao i automatski pilot; kad je bal nek je maskembal). Sleteli bismo pravo u neki od mnogobrojnih kanala, zapljusnuvši gondolijera koji je sa bogatim francuskim ili engleskim turistima prolazio u svojoj gondoli. Prekinuo bi pevušenje neke stare italijanske pesme da nas opsuje.

Mogla bih da otputujem u Njujork, letuckam oko najviših solitera i mašem ljudima koji bi me videli kroz prozor.
Mogla bih da provozam decu iz ulice jedan krug i obećam da ću doći i sutra, da ih provozam još malo.
Mogla bih da, kao u filmovima, spasim nesrećnika koji je skočio sa mosta i da mu kažem da ima i boljih rešenja.
Mogla bih da izignorišem ceo svet, pustim muziku i plutam nebom.
Mogla bih da plovim Karibima i da mi u dokumentima piše "pirat" kao zanimanje.


Ako znate gde da kupim ovakav brod, javite mi!

D.J.