Pre nego što počnemo, želim da kažem da svrha mog jednonedeljnog odmora od Instagrama nije nikakav sociološki ekperiment koji sam uradila da bih napisala ovaj tekst (nisam VICE.com, a i imam dosta tema za buduće tekstove koje čekaju da prestanem da budem lenji gmaz i da ih napišem). Krenula sam da imam pomalo nezdrav odnos prema svemu tome pa sam zaključila da mi je mala pauza više nego potrebna dok ne vidim šta i kako dalje.

Ponedeljak:
Danas sam ušla na fejsbuk više nego prethodnih par dana zajedno. Što nije previše pošto ga ne volim i ulazim tamo samo povremeno. Ali ipak. Ako želite, možete sada da me zamislite kako mi se grče prsti od muke dok očajno tapkam po ekranu svog telefona. Jer jbg, društvene mreže su zavisnost.
Takođe sam primetila da imam više slobodnog vremena. Doduše, morala sam da se probudim nepristojno rano da bih se do 8 sati dokotrljala do fakulteta zbog ispita, pa mi se dan čini dužim. Imala sam vremena za par sati kafe i razgovora koji su mi baš prijali, da napišem 2 teksta, odem u teretanu, gledam u plafon, sredim sobu.. čak i malo učim (od kad sam u julu dala uslov za budžet, motivacija za septembarski rok mi je nula).
Pre spavanja sam uspela da pročitam desetak strana knjige (ako nekoga zanima, Istorija religije istoka i zapada Trevora Linga, nije neka tralala literatura. Majka je stalno vraća na policu u dnevnoj sobi da mi slučajno ne bi palo na pamet da se učlanim u neku sektu).

"Everyday I discover more and more beautiful things. It’s enough to drive one mad. I have such a desire to do everything, my head is bursting with it." -Claude Monet 🌸 (P.S. Water lillies on my lips are edited. If I had that level of makeup skills, I would be somewhere making a lot of $$$ as a makeup artist 😂) #BeingHalcyon

A post shared by Dunja Jovanović (@04.40am) on Aug 21, 2017 at 1:12pm PDT

Utorak:
Imala sam više stvari o kojima sam morala da brinem, tako da sam Instagram potpuno zaboravila. Dobro, lažem, ne baš potpuno; u jednom trenutku sam pomislila da me sigurno dosta ljudi otpratilo (nisam se previše uzrujala zbog ove činjenice).

Sreda:
Da li se računa kao varanje ako sam ušla na moj instagram profil da bih ubacila jednu sliku u post na blogu? Odmah sam izašla, majke mi.
Više nemam potrebu da non stop otključavam telefon i opsesivno tražim šta ima novo. Ne znam koliko to zavisi od toga što mi se ove nedelje dosta toga dešava (... ili mi se dosta toga dešava jer ne gubim vreme na društvenim mrežama?)
Pravim pauzu u čitanju knjige jer moram da spremam ispit iz latinskog (uz koji slušam klasičnu muziku i ubeđujem se da sam intelektualac i sam krem društva).

"I will remember the kisses our lips raw with love and how you gave me everything you had and how I offered you what was left of me, and I will remember your small room the feel of you the light in the window your records your books our morning coffee our noons our nights our bodies spilled together sleeping the tiny flowing currents immediate and forever your leg my leg your arm my arm your smile and the warmth of you who made me laugh again." - Charles Bukowski #BeingHalcyon

A post shared by Dunja Jovanović (@04.40am) on Sep 7, 2017 at 11:32am PDT

Četvrtak:
Krenulo je da mi nedostaje kreativno izražavanje koje sam ove nedelje poprilično zapostavila. Instagram je ipak glavna platforma na kojoj postavljam svoje fotografije, tekstove, crteže i generalno sve što stvaram, tako da se osećam pomalo uskraćeno za to. Dobro, znam, to mogu i na blogu, ali tamo ipak imam formiranu publiku. U svakom slučaju, bacila sam se na stvaranje slika, ali će njihovo objavljivanje sačekati 20:45 u nedelju (to što znam tačno vreme kad sam obrisala aplikaciju sa telefona je čista slučajnost, i am now cleansed and pure).
P.S. Kapiram ja koliko je jadno što je danas neka društvena mreža uopšte značajan deo naših života, toliko da ovaj tekst uopšte postoji. Priznajem da mi je malo glupo.

Petak:
Dosta razmišljam o tome koliko Internet utiče na naše živote i da li je to normalno ili nije. Razmišljala sam o tome i pre, nisu mi ovih pet dana značajno razbistrili glavu i doveli do otkrovenja (nisam toliko zaglibila).Koliko je normalno stalno biti na vezi, skrolovati, lajkovati i slično? Čisto da se zna, nisam jedna od onih koji misle da je tehnologija zlo i da je kriva za današnje poremećeno društvo (čvrsto stojim iza stava da su ljudi oduvek bili isti, samo što su se ranije neke stvari zabašurivale a danas se dele sa celom internet populacijom; ono što vi govorite današnjim generacijama za internet, to su vama govorili za televizor/fiksni telefon/gramofon/električnu struju; pritom, ko je želeo da bude asocijalan, pružale su mu se mnoge mogućnosti da to i bude i bez pametnog telefona, od kad je sveta i veka).
Elem, verovatno ću sadržaju zagrade posvetiti zaseban post, ali ono što sam želela da kažem je sledeće: koliko je današnja svakodnevnica i njena funkcionalnost isprepletana sa Internetom i društvenim mrežama, i koliko je pametno biti izolovan od svega toga a koliko štetno posvetiti mu veliki deo svog vremena?

"They don't teach you this in school. They don't show you beauty of existing, they don't show you the wonder of earth, they don't show you the unity that human beings are. They show you who's better, who's worse. They show you what they need to show you in order for their system to survive. They don't show you love" #BeingHalcyon

A post shared by Dunja Jovanović (@04.40am) on Sep 14, 2017 at 1:26pm PDT

Subota i nedelja:
Ova dva dana nekako uvek idu zajedno, pa mi je bilo žao da ih ovde razdvajam (šalim se, pišem ovo kasnije nego što bi trebalo pa ne mogu da se setim šta sam tačno koji dan mislila).
U ovom periodu je već krenuo da mi nedostaje, jer me instagram terao da svaki dan nešto stvaram (koliko god to glupo zvučalo) i objavljujem. Pitate se zašto mi je neophodno da moja "umetnička dela" objavim, zašto ih ne zadržim za sebe (i za užu i širu rodbinu, da imaju čime da se hvale)? Iskreno, potrebna mi je validacija - DA, nepoznatih ljudi i poznanika - nevezana za želju za popularnošću ili nešto takvo, već komplekse koje vučem iz prošlosti vezane za moje kreativne sposobnosti i želju da me drugi (a i ja samu sebe) doživljavaju onako kakva želim da budem - kao umetnika/kreativnu osobu. To je otprilike razlog i za vođenje bloga, samo što mi do njega nije toliko stalo.
((Ne znam kako ovo deluje, možda ne baš zdravo. Mislim da je krajnje vreme da završim ovaj post.))

Koliko vremena vi provodite na Instagramu ili drugim društvenim mrežama i da li vam je nekada došlo da se odmorite od toga?