30/10

8:17:00 PM



Iz nekog razloga najomraženiji od svih dana, i to rano ujutru (bar za mene); nalazim se u rasklimatanom autobusu. Slušalice su mi se pokvarile. Zbog gužve je lični prostor misaona imenica. Stojim nabijena uz šipku, a neko mi je nabio lakat u rebra. Gledaju me popreko jer nosim ranac, pa ga skidam i stavljam pored nogu.
Na Crvenom krstu je ušao dečak u plavoj jakni koji je svojim dečijim glasićem pričao mami o izvesnom Peri Žderi. Dok smo došli do Slavije, par nervoznih ljudi je krenulo da se prepire oko mesta (ili pre njegovog nedostatka), a mali je utihnuo.
Mislim da nam je svima bilo bolje dok smo slušali doživljaje Pere Ždere.

*
Dugo i postaje i.
Kratko i i dugo e postaju zatvoreno e.
Kratko e postaje otvoreno e.
I dugo i kratko a postaju a.
Pomalo mi se plače.
Kratko o postaje otvoreno o.
Dugo o i kratko u postaju zatvoreno o.
Dugo u postaje u.

*
Perem ruke u WC-u. Nikad nisam bila preterano osećajna osoba. Većina stvari me ne pogađa preterano, a i kad me pogodi, to ne traje dugo; uglavnom mogu (ili mislim da mogu) da sagledam stvari racionalno i samu sebe brzo utešim.
Za sada zvuči skroz fino.
Druga strana toga je da osećate kao da ne živite svoj život već on prolazi pored vas. Ako imate glad za iskustvima i ispunjenim životom a užasavate se monotonije koju vaša neosetljivost neminovno donosi, to stvara pomalo zajebanu situaciju. Radije bih da osetim sreću po cenu tuge nego da se ne dešava ništa i ne osećam ništa. U par navrata kad sam iz raznik razloga plakala zatvorena u kabini u WC-u na nekom javnom mestu, sedeći na spuštenom poklopcu WC šolje, bilo mi je, koliko god to nenormalno zvučalo, drago jer mi je to što se desilo izvuklo neku reakciju.
Moje tuge su udobne i utešne.

*

U 6 i 15 popodne se probijam do izlaza fakulteta, prođem kroz zavesu duvanskog dima mojih kolega sa raznih katedri koji pauzu koriste da zapale cigaretu ili pet, izmigoljim se iz gužve koju čine pomenute kolege i odvučem se do stanice. Ignorišem glavobolju, redovnog gosta posle 5 predavanja od sat i po. Gledam u nebo koje je već mračno, pošto je skoro zima. Još samo pet dana do vikenda, i pet minuta dok ne stigne autobus. Sutra će biti novembar. Nije još dovoljno hladno da mi se dah ledi i da glumim zmaja.

You Might Also Like

0 comments

Powered by Blogger.

Never miss a post!