Da li ste ZAISTA rođeni u pogrešnom vremenu?

12:47:00 PM

"Današnje generacije su sve gore i gore"
"Zbog tehnologije su svi postali asocijalni"
"Danas su se izgubile prave vrednosti"
I tako dalje, sigurna sam da vam još mnogo sličnih izjava pada na pamet.
Sve do jedne me nerviraju,

Možda su nas današnje vreme i poplava instant stvari razmazili, ali to bi uradili i bilo kojoj prethodnoj generaciji da im je to bilo dostupno. Da smo mi rođeni u vreme početaka pank pokreta ili seksualne revolucije, ponašali bismo se isto kao i oni; a da su se oni rodili u naše vreme, ponašali bi se kao mi. Starije generacije kritikuju današnju da je non stop na telefonu, a onda oni kupe smartfon i ne ispuštaju ga iz ruke. Generacija rođena 90ih godine kritikuje svoju i mlađu generaciju iz istog razloga, uz dodatak "kad smo mi bili mali parkovi su bili puni dece, a sad su svi prazni!!"
Pod jedan, mi smo kad nismo bili u parku dane uglavnom provodili TAKOĐE zalepljeni za ekrane, gledajući TV i igrajući segu; pod dva, ceo dan slušam smeh, ciku i vrisku dece u parku ispod moje zgrade, a i kad prođem pored nekog parkića, ako je lepo vreme, obično je pun.

Ja verujem da su ljudi uvek bili isti ("uvek smo bili ista go*na, samo smo to pokazivali na različiti način, shodno istorijskim i društvenim okolnostima", kako to jednom elokventno sročih).

Na jednom predavanju iz Istorijske gramatike smo pričali o grafitima u Pompeji. To implicira da su u tom antičkom gradu, koji je po Vikipediji nastao u 6. ili 7. veku pre nove ere:
1) postojali grafiti (isto kao što postoje i danas, u 21. veku nove ere)
2) nisu bili ništa dubokumnijeg - ni pristojnijeg - sadržaja nego što su grafiti sada (nemojte da mi verujete, potražite na internetu).
I tada i sada isti deo tela završava nacrtan na zidovima, samo se promenio umetnički stil.

Još jedna koncepcija od koje mi pripada muka je stav da su ljudi nekad bili mnogo moralniji nego danas. Dobro, ne kažem da danas cveta čednost i poštenje, ali da li zaista, zaista mislite da je ikada cvetalo? Nije čak ni u, recimo, srednjem veku, kad je Crkva imala najveći uticaj (to kažem jer mnogi izjednačavaju religiju i pobožnost sa moralom, ali to nije tema sada). Dobri pisci dobro predstavljaju istorijske prilike u kojima su živeli, pa tako, čitajući ih, shvatite da nije bilo ništa bolje nego sada.
(P.S. Što se srednjeg veka tiče, preporučujem Bokačov Dekameron. Mnogi misle da je on renesansni pisac, ali je zapravo srednjevekovni. Izvor: predavanja italijanske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu).

Ljudi su ostajali u braku, ma koliko loš bio, jer je bilo sramota razvesti se, a pritom su se sklapali većinski iz koristi. Današnja ideja braka je da se sklapa iz ljubavi, a ako brak postane loš, dolazi do razvoda (što se naravno ne dešava uvek, ali više mi se sviđa ovaj koncept od "dve porodice će da se ujedine a mladence niko ništa ne pita").

Zahvaljujući Internetu, danas mnogi "obični" ljudi imaju mogućnost da širi auditorijum sazna za njih i njihov rad, što otvara vrata i mnogim budalama (prim. aut. starlete i rijaliti zvezde, takođe da li se iko seća one devojke koja je pojela svoj tampon?) da se pretstave širokom auditorijumu, dok su pre samo ljudi oko njih patili.
Od svakoga zavisi kako će taj Internet koristiti, pa ako neko želi da bude asocijalan, biće asocijalan i bez telefona, a ako želi da se druži, progovoriće sa nekim makar i na uši. Ako ste okruženi ljudima koji stalno gledaju u telefon i zastrašujuća im je pomisao da neko vreme budu offline, možda je vreme da promenite društvo.

Ukoliko patite za nečim iz prethodne epohe, apsolutno ništa vas ne sprečava da to praktikujete. Pišite pisma. Slušajte staru muziku. Kupite gramofon da tu muziku možete da slušate na pločama. Oblačite se po modi 50ih, vintidž stil nikada nije bio moderniji. Fotografišite analognim fotoaparatom. Ugasite društvene mreže i zovite ljude sa fiksnog telefona. Ozbiljna sam - šta god vas čini srećnim, ništa nije nemoguće.

Za kraj - nisam fanatični obožavalac današnjeg vremena ni Interneta (ta dva uvek nekako idu ruku pod ruku, zar ne) niti zatvaram oči pred svim njegovim (vrlo očiglednim) manama. Ali mislim da isto tako ne treba nostalgično i melanholično ignorisati mane a uzdizati u nebesa bilo koje već prohujalo vreme. Da li je ići na balove vredno umiranja od obične prehlade?

You Might Also Like

0 comments

Powered by Blogger.

Never miss a post!